Direktor Andrićevog instituta, reditelj Emir Kusturica, danas je u prostorijama Andrićgrada svečano otvorio izložbu pod nazivom „Andrić i Višegrad: od prvih koraka do nezaborava“. Ova izložba predstavlja prvi korak u niz aktivnosti koje će nastaviti da neguju nasleđe znamenitog srpskog nobelovca, obeležavajući pola veka od njegove smrti.
Kusturica je naglasio kako ova izložba nije samo rezultat njegovog blagoslova, već i plod inicijative iz krugova budućih naslednika Andrićevog instituta. „Ova postavka o Ivi Andriću i njegovom životu podseća nas na trenutke kada je kao dečak kroz prozor posmatrao most u Višegradu, ni ne sluteći da će mu se jednoga dana vratiti“, rekao je Kusturica sa dubokom emocijom.
Istakao je značaj Andrićeve književnosti, poredeći ga sa najvećim svetskim književnicima. Podvukao je kako su u burnim vremenima Drugog svetskog rata nastala neka od najznačajnijih dela srpske književnosti. „Krajem rata, u 1945. godini, stvorio je remek-dela koja ostaju naš kulturni legitimitet,“ dodao je Kusturica.
Kusturica je istakao i da Andrićeva vizija i dalje živi, velikim delom zahvaljujući kontinuiranom radu instituta posvećenog njegovom delu.
„Izuzetno sam srećan što nova generacija pokazuje spremnost da nastavi naš rad, unapređujući sve što smo postigli u poslednjih 11 godina. Naša misija je da se sjećanje na Ivu Andrića nikada ne ugasi“, zaključio je Kusturica.
Autori izložbe, Gordana Stančić, Slavko Garić, Gorica Ćećez i Željka Ostojić, predstavili su projekat posve’en vrednovanju nasle]a i životu i radu našeg najvećeg nobelovca, Ive Andrića. Kako kaže Stančićeva, zamisao o izložbi nastala je pre nekoliko godina i tokom njene organizacije, korišćeni su različiti arhivski izvori, muzejske kolekcije i privatne zbirke, što je rezultiralo sveobuhvatnim prikazom Andrićevog života i dela.
„Inspiraciju za ovu izložbu pronašli smo upravo u radu našeg poznatog nobelovca Andrića. Izložba se fokusira na Andrićev život u Višegradu i njegovim neprekinutim vezama sa ovim mestom,“ navela je Stančićeva i Istakla da je proces selekcije materijala bio pažljivo osmišljen i temeljno sproveden kako bi se obezbedila bogata i detaljna slika o vezama između Andrića i Višegrada.
Stančićeva je dodala da postavka sadrži nekoliko tematskih celina. „Prva se bavi njegovim djetinjstvom i obrazovanjem, zatim dolaze trenuci njegovog kasnijeg stvaralaštva, dok je poseban naglasak stavljen na Andrićeve refleksije o Višegradu i čuvenom mostu na Drini,“ objasnila je.
Jedan od ključnih saradnika pri realizaciji izložbe, Divna Vasić, ugledni profesor srpske književnosti u penziji i dugogodišnji istraživač Andrićevog lika i dela, izjavila je da dokumentarna građa unutar postavke hronološki prikazuje čvrste, duboke i emotivne veze između Andrića i Višegrada.
„Višegrad je bio i ostao Andrićev prvi i najdraži grad. Ne samo grad njegovog djetinjstva i mladosti, već grad koji je osećao kao svoj dom i zavičaj. Bez Višegrada, ne bismo imali ‘Na Drini ćuprija’ niti mnoge pripovetke inspirisane ovim mestom,“ istakla je Vasićeva.
Dodala je da su veze između Andrića i Višegrada uvek ostale postojane i da se ovaj veliki pisac odužio Višegradu stvaranjem besmrtnih književnih dela koja su zlatnim slovima upisana u svetsku književnost.
Veliki srpski nobelovac Ivo Andrić preminuo je 13. marta 1975. godine u Beogradu, ostavivši za sobom neizbrisivo nasleđe koje i dalje inspiriše generacije.
