Poreklo izraza „sedma sila“ vodi nas kroz zanimljivu istorijsku priču koja počinje pre skoro dve stotine godina u drevnom Londonu. Da bismo razumeli ovu zanimljivu priču o nastanku termina „sedma sila“, prvo moramo pojasniti poreklo ranijih nadimaka za štampu, koji su duboko ukorenjeni u terminologiji koju danas poznajemo.
Ukoliko se oslonimo na zapažanja škotskog istoričara i filozofa Tomasa Karlajla, možemo zaključiti da je najpre nastao izraz „četvrti stalež“ a prvi ga je promovisao i u javni govor uveo britanski državnik i filozof Edmund Berk. Tokom žustre parlamentarne debate 1787. godine o potencijalnom otvaranju sednica Doma komuna za novinare, Berk je, kako se veruje, uveo ovaj termin „četvrti stalež“ za tadašnje predstavnike štampe. Tog trenutka, kada su tri već postojeća staleža – sveštenstvo, plemstvo i obični ljudi – bili prisutni u parlamentu, ulažak štampe, koja je držala ključeve javnog mnjenja, u parlament smatra se nastankom naziva „četvrti stalež“ Istini za volju, štampa nije bila nikakav parlamentarni deo, već im je omogućeno da sednice parlamenta prate sa galerija Vestminsterske palate gde je parlament zaseado i da izveštavaju o onome šta čuju i vide.
U duhu tom vremena, Oskar Vajld, slavni irsko-britanski autor, cinično je primetio krajem 19. veka: “Svetovni lordovi ne govore ništa, duhovni lordovi nemaju šta da kažu, a u Domu komuna nemaju šta da kažu i to govore. Nama dominira žurnalizam.” Uprkos nekim tvrdnjama da je naziv “četvrti stalež” nastao u Londonu, postoje i tvrdnje da je taj naziv proizašao iz Francuske revolucije. Konkretniji dokazi za to još uvek izostaju. Ukoliko je Edmind Berk zaista tvorac ovog nadimka za britansku štampu, onda je on, najverovatnije, postao inspiracija za Napoleona da on lično kreira definiciju štampe kao „pete sile“, aludirajući na četiri dominantne evropske sile svoga vremena: Rusiju, Austriju, Veliku Britaniju i Francusku a štampu kao – „petu silu“.
Kako se ujedinjenjem Nemačke i Italije u drugoj polovini 19. veka broj evropskih sila povećao na šest, novinarstvo je počelo da se naziva „sedmom silom“. Ovaj nadimak, iako je vremenom postao univerzalan, nastavio je da opstaje čak i nakon značajnih promena koje su došle uz Prvi i Drugi svetski rat. Ipak, danas je izvorni smisao izraza „sedma sila“ gotovo zaboravljen, budući da u današnjem svetu samo tri države zaslužuju naziv velesile – SAD, Rusija i Kina – što mnogim savremenicima otežava razumevanje porekla izraza „sedma sila“.
U isto vreme, u 19. veku, Amerika je kreirala svoju verziju izraza „četvrti stalež“. S obzirom na to da su, tokom svoje revolucije i Rata za nezavisnost od Britanije krajem 18. veka, eliminisali nasleđeni staleški sistem, Amerikanci su štampu počeli da nazivaju „četvrtom granom vlasti“. Ova metafora ukazuje na podelu moći unutar ustava na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, čime je štampa poprimila ulogu dodatnog, kontrolnog mehanizma u političkom životu zemlje.
Kako god da je bilo, svaka od pomenutih vlasti ili autoriteta su preznale značaj štampe i javne reči za društvo i pojedinca u svakoj zemlji.
