Na skupu ‚‚Bašta pepeo 2.0″ održanom na Kablaru, tema su bile neregulisane deponije u Srbiji, kao i ekološke i bezbednosne opasnosti koje donosi nepropisano odlaganje otpada.
Posebno je naglašena situacija deponije kod Novog Pazara koja gori već sedam dana, a predstavnik organizacije ‚‚Za zdrav Novi Pazar“ Enes Hrapović ukazao je na alarmantno stanje, ističući da bi mogla biti proglašena vanredna situacija.
On je napomenuo da deponija u Raškoj ne može da primi sav komunalnim otpad, što dodatno pogoršava situaciju za meštane okolnih sela. Naglasio je potrebu za novom sanitarnom deponijom i reciklažnim centrom u Novom Pazaru, ali je izrazio sumnje da će se to rešenje pojaviti u skorije vreme.
Tehnolog Velimir Mitrović je ukazao na to da postoji 27 regionalnih deponija sa oko 25 miliona tona otpada, sugerišući da bi bilo logično da se deponije očiste i da se iz njih crpe sirovine. On je predložio da treba da se podigne tehologija upraljanja materijalima, tako da umesto da se deponuje 85 do 90 odsto otpada da se to spusti na ispod 20 odsto. ‚‚Zatim će neke buduće generacije, novim tehnologijama spustiti na pet odsto. Na toliko je, prema naučnim podacima moguće spusti. Tada to više neće biti deponije nego preradni centri“, ističe on.
Mitrović je takođe upozorio na opasnosti koje deponije predstavljaju zbog kancerogenih materijala i efekta staklene bašte, naglašavajući da je deponovanje samo odlaganje problema.
Jovan Topalović iz udruženja ‚‚Da ne dišemo Duboko“, podsetio je na ekološku katastrofu na užičkoj deponiji ‚‚Duboko“, gde su građani uspeli da prekinu rad deponije, ali su problemi i dalje prisutni.
„Dat je rok od 180 dana da se izvrši sanacija i rekultivacija, ali ništa od toga nije učinjeno. Na depoiji više nama prijema smeća, ali se i dalje ispuštaju otpadne vode, reka Lužnica je zagađenja i to je i dalje velika opasnost po čitavu životnu sredinu“, naveo je Topalović.
Miloš Radojević, koji se bavi upravljanjem otpadom, istakao je potrebu za ozbiljnim pristupom selekciji i razdvajanju otpada u Srbiji, dok je Ljiljana Bralović, predsednica Saveza Ekoloških organizacija Srbije, upozorila na hitnost rešavanja problema odlaganja otpada.
„Da ne dođemo u situaciju da stranci za veliki novac rešavaju naš problem otpada i da stranci recikliraju ono što im je potrebno, a da nama vrate ono što nije razgradivo i ne može da se reciklira“, upozorila je Ljiljana Bralović.
Skup je koordiniran od strane Polekola i Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEO), uz podršku organizacija Helvetas, Građanskih inicijativa i programa Zajedno za aktivno građansko društvo „Akt“, koji finansijski podržava Vlada Švajcarske.
Mesto održavanja skupa je stari, zapušteni ekološki centar kod Kablara, koji simbolizuje nebrigu lokalnih vlasti prema ekološkim pitanjima.
Izvor/foto: Fonet
