Mikroplastika se danas nalazi u vodi, hrani, vazduhu i zemljištu — što znači da su gotovo svi izloženi, ali neke grupe su pod značajno većim rizikom. Najugroženiji su oni koji žive blizu velikih reka, industrijskih zona i priobalnih područja gde se otpad sliva u more. Posebno su pogođene zajednice u zemljama sa slabijom regulacijom otpada, gde se plastika često spaljuje ili direktno odlaže u prirodu.
Visok rizik imaju i potrošači koji redovno konzumiraju ribu i morske plodove, jer se mikroplastika najbrže akumulira u okeanima i prelazi u lanac ishrane. Takođe, mikroplastika se sve češće otkriva u flaširanoj vodi i proizvodima široke potrošnje, što znači da i stanovnici gradova, čak i daleko od obala, nisu pošteđeni. Naučnici upozoravaju da se sitne čestice mogu udisati u zatvorenom prostoru – naročito ako je prostorija puna tekstila, sintetičkih materijala ili prašine iz zagađenog spoljnog vazduha.
Najveći problem je što se mikroplastika ne razgrađuje, već se gomila u telu i okolini. Zato mnoge zemlje uvode zabrane jednokratne plastike i pojačavaju kontrolu otpadnih voda, ali je put do rešenja dug i zahteva globalnu saradnju.
Izvor: ekologijadanas
