Redakcija lista „Polimlje“ obeležila je 94 godine od izlaska prvih novina u Prijepolju, čime je obeležen i početak novinarstva u ovom gradu 1932. godine. Tim povodom organizovan je okrugli sto, na kojem je, pored osvrta na dugu tradiciju lokalnih medija, najavljen i početak aktivnosti u susret obeležavanju 100 godina novinarstva u Prijepolju 2032. godine.
U znak sećanja na prvi broj lista „Sandžak“, koji je izašao 1. februara 1932. godine, okupili su se sadašnji i bivši novinari i novinarke, nekadašnji urednici i saradnici „Polimlja“, kao i predstavnici institucija i medija iz Prijepolja i okolnih gradova. Tom prilikom u selu Mioska položeno je cveće na grob Milivoja Žugića, osnivača i vlasnika prvih novina „Sandžak“ i utemeljivača štampe u ovom delu Srbije.
Glavni i odgovorni urednik „Polimlja“ Vladimir Babić istakao je da će redakcija svake godine obeležavati datum izlaska prvog broja „Sandžaka“ kao početak novinarstva u Prijepolju, uz zahvalnost čitaocima i svima koji pomažu opstanak lista u, kako je naveo, teškim vremenima za lokalne štampane medije.
Obeležavanje godišnjice iskorišćeno je i za najavu narednih aktivnosti u pripremi za obeležavanje 100 godina novinarstva, a jedan od zaključaka skupa bio je da se formira poseban odbor koji bi koordinisao te aktivnosti. Učesnici su ukazali da se do sada nedovoljno radilo na očuvanju istorije novinarstva u ovom kraju, pa su predložene inicijative da jedna ulica ponese ime Milivoja Žugića, kao i da se osnuje Muzej novinarstva u Prijepolju.
Članica Izvršnog odbora NUNS-a i nekadašnja urednica „Polimlja“ Mileva Malešić podsetila je da Prijepolje ima dovoljno građe i dokumenata za takav muzej, imajući u vidu da se novine u ovom gradu štampaju od 1932. godine, da je radio osnovan 1974, a kasnije su se pojavili brojni digitalni mediji i prva lokalna televizija.
List „Sandžak“ izlazio je dva puta mesečno i od samog početka bio izložen političkim i finansijskim pritiscima. Njegov osnivač Milivoje Žugić bio je primoran da između 1932. i 1938. godine dva puta menja naziv lista, najpre u „Raška“, a zatim u „Novi Sandžak“, kako bi izbegao cenzuru, dok je za finansiranje štampe prodavao deo porodične imovine.
Tradiciju je nakon Drugog svetskog rata nastavio list „Polimlje“, koji je od prvog broja 1. marta 1952. godine do danas menjao ime dva puta, sedam puta vizuelni identitet, kao i dinamiku izlaženja i vlasničku strukturu. List danas izlazi jednom nedeljno, petkom, i suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima. Redakciju čine direktor i glavni i odgovorni urednik Vladimir Babić, kao i dve mlade novinarke, Verica Kijanović i Anja Puzović, dok Informativno preduzeće DOO „Polimlje“ pored štampanog izdanja vodi i istoimeni portal.
Učesnici okruglog stola saglasni su da novinarstvo u Prijepolju ima duboke korene, ali da se danas suočava sa brojnim problemima, od finansijske nesigurnosti do pritisaka i sve prisutnije autocenzure. Član Izvršnog odbora UNS-a Edib Honić naglasio je da će Udruženje učiniti sve da pomogne opstanak novinarstva u Prijepolju, koje je istorijski bilo značajno središte pisanih medija.
Bivši novinar „Polimlja“ Milan Cmiljanović ocenio je da vreme za novinarstvo nikada nije bilo povoljno, ali da je danas posebno teško jer je autocenzura postala veći problem od same cenzure, što, prema njegovim rečima, dugoročno najviše ugrožava profesiju.
U okviru programa prikazan je i film autorke Mileve Malešić posvećen obeležavanju 90 godina novinarstva, kao i deo izložbe pripremljene povodom tog jubileja.
Izvor: Udruženje novinara Srbije
Foto: Polimlje
