Svetska organizacija za prirodu (WWF) predstavila je novu metodologiju koja omogućava trgovinskim lancima i prehrambenoj industriji da izmere kako asortiman hrane koji nude utiče na životnu sredinu, ali i da postepeno preusmere prehrambene navike u korist zdravlja ljudi i očuvanja prirode.
Prema podacima WWF-a, za proizvodnju hrane danas se koristi oko 40 odsto ukupnog nastanjivog zemljišta i čak 70 odsto raspoloživih vodnih resursa, dok prehrambeni sistem generiše oko četvrtinu ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je transformacija prehrambenog sistema prepoznata kao jedna od četiri ključne globalne promene neophodne za očuvanje prirode.
Metodologija je predstavljena pred više od 40 predstavnika maloprodajnih lanaca, prehrambene industrije i stručnjaka, a zasniva se na dva osnovna stuba – konceptu planetarno zdrave ishrane i merenju ekološkog otiska potrošačke korpe. Kako je istakao Uroš Delić iz WWF Adrije, reč je o naučno utemeljenom modelu koji promoviše zdravu ishranu zasnovanu na preporučenom unosu različitih grupa namirnica, poput voća, povrća i mahunarki, koje su istovremeno povoljnije za životnu sredinu.
WWF upozorava da intenzivna proizvodnja hrane, posebno u sektoru stočarstva, dovodi do značajnog iscrpljivanja prirodnih resursa, dok se zbog neracionalne proizvodnje i potrošnje baca oko trećina ukupno proizvedene hrane. Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se svaka treća osoba u svetu suočava sa problemom gojaznosti, dok milioni ljudi nemaju dovoljno hrane.
Nova metodologija namenjena je maloprodajnim lancima i omogućava im da mere, prate i unapređuju strukturu svog prehrambenog asortimana u skladu sa principima Dijete za zdravlje planete. Umesto fokusa na pojedinačne proizvode, pristup je usmeren na celokupan prehrambeni portfolio, sa ciljem povećanja ponude namirnica biljnog porekla i smanjenja prekomerne potrošnje proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane bogate mastima i šećerom.
Primena metodologije omogućava trgovcima da usklade poslovne strategije sa naučno zasnovanim ciljevima održivosti i zdravlja, unaprede transparentnost i izveštavanje, kao i da doprinesu nacionalnim i globalnim ciljevima transformacije prehrambenih sistema.
Kako je istakao WWF-ov stručnjak za globalnu ishranu dr Brent Loken, maloprodajni lanci imaju ključnu ulogu u oblikovanju savremenih prehrambenih navika, jer svakodnevno utiču na izbore miliona potrošača.
Trenutno osam evropskih zemalja učestvuje u analizi zastupljenosti proizvoda sa biljnim proteinima u trgovinskim lancima, kao i potrošačkih navika kupaca, sa ciljem postepenog prelaska na održivije i zdravije proizvode. Kroz radionice i saradnju sa partnerima, WWF Adria nastoji da osnaži maloprodavce znanjem i alatima potrebnim da postanu pokretači promena ka održivijim dijetama u regionu.
