Svetska meteorološka organizacija (WMO) saopštila je da je klima na Zemlji danas više nego ikada ranije van ravnoteže. Brze i velike promene koje su se desile poslednjih decenija mogu imati posledice koje će se osećati stotinama, pa čak i hiljadama godina.
Prema podacima WMO, poslednjih 11 godina (2015–2025) bile su najtoplije ikada zabeležene, dok je 2025. zauzela drugo ili treće mesto po prosečnoj godišnjoj temperaturi, koja je bila 1,43°C iznad predindustrijskog perioda.
WMO upozorava da planeta ima rekordni energetski disbalans, pri čemu više od 90% viška toplote apsorbuju okeani. Samo mali deo viška energije ostaje u atmosferi i na kopnu, dok ostatak topljenja leda doprinosi porastu nivoa mora.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, ocenio je da je globalna klima u vanrednom stanju i da svi ključni klimatski indikatori pokazuju ozbiljne probleme. On je istakao da niz poslednjih najtoplijih godina pokazuje hitnu potrebu za delovanjem.
WMO je u svom izveštaju po prvi put uključila energetski disbalans kao ključni klimatski pokazatelj. Organizacija navodi da je neravnoteža u energiji Zemlje dostigla najviši nivo u poslednjih 65 godina, a da okeani apsorbuju oko 18 puta više energije nego što ljudi godišnje koriste.
U stabilnoj klimi, energija koja dolazi od Sunca približno je jednaka energiji koja napušta Zemlju. Međutim, povećane koncentracije gasova staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid, metan i azot-oksid, poremetile su ovu ravnotežu.
Generalna sekretarka WMO, Seleste Saulo, istakla je da ljudske aktivnosti intenzivno remete prirodnu ravnotežu. Ona je naglasila da ekstremni vremenski događaji postaju sve češći i snažniji, te da su prošle godine izazvali hiljade smrtnih slučajeva, pogodili milione ljudi i naneli milijarde dolara štete.
WMO detaljno opisuje raspodelu viška energije: oko 1% ostaje u atmosferi, oko 5% u kontinentalnom kopnu, dok više od 91% odlazi u okeane, koji tako deluju kao zaštita kopna od ekstremnog zagrevanja. Prošle godine okeani su apsorbowali rekordnu količinu toplote, a stopa njihovog zagrevanja u poslednjih 20 godina više je nego udvostručena u odnosu na period 1960–2005.
Preostala energija doprinosi topljenju leda i zagrevanju ledenih površina. Površina arktičkog morskog leda dostigla je skoro rekordno nizak nivo, dok je antarktički led na trećem najnižem nivou zabeleženom do sada, a topljenje glečera se nastavlja.
WMO upozorava da ekstremni vremenski događaji imaju lančane posledice po zdravlje ljudi, poljoprivredu i sigurnost hrane, što dalje utiče na društvenu stabilnost, migracije i biološku bezbednost. Organizacija ukazuje da intenzivne vrućine, obilne padavine i tropski cikloni pokazuju ranjivost međusobno povezanih ekonomija i društava.
