Srbija se i dalje nalazi među evropskim zemljama sa najvišom stopom rizika od siromaštva, koja godinama ne beleži značajniji pad, upozorila je Sarita Bradaš, saradnica Centar za dostojanstven rad.
Prema njenim navodima, stopa rizika od siromaštva u Srbiji za 2024. godinu iznosila je 19,7 odsto, što znači da je svaki peti građanin izložen riziku. Višu stopu u Evropi imaju samo pojedine zemlje, poput Litvanija (21,5%), Letonija (21,6%), Hrvatska (20,3%), Estonija (20,2%) i Bugarska (21,7%), dok sve ostale zemlje beleže niže vrednosti.
Bradaš ističe da se ovi podaci ne mogu tumačiti bez dodatnog konteksta, posebno kada je reč o pragu rizika od siromaštva. U Srbiji taj prag, posmatrano po godišnjem prihodu, iznosi 3.644 evra, dok je u Luksemburg čak 30.480 evra, a u Hrvatskoj 7.407 evra. To znači da deo građana Srbije sa primanjima između 3.700 i 7.400 evra godišnje formalno ne spada u kategoriju siromašnih, iako bi u drugim zemljama bio svrstani u tu grupu.
Prema procenama, u Srbiji je i tokom prethodnih godina oko 1,3 miliona ljudi bilo u riziku od siromaštva, bez značajnijih promena u ukupnom broju.
Podaci Republički zavod za statistiku pokazuju i kako građani procenjuju sopstveni životni standard. U 2024. godini, 10,3 odsto ispitanika izjavilo je da „veoma teško“ sastavlja kraj s krajem, što je manje nego prethodnih godina. Ipak, oko 21 odsto navodi da „teško“ podmiruje osnovne troškove, dok više od polovine stanovništva (54,4%) kaže da to čini „sa izvesnim teškoćama“.
Ukupno posmatrano, više od 85 odsto građana Srbije suočava se sa određenim finansijskim izazovima. Sa druge strane, 11,3 odsto ispitanika ocenjuje da „prilično lako“ sastavlja kraj s krajem, 2,6 odsto „lako“, dok svega 0,5 odsto navodi da to čini „veoma lako“.
Troškovi stanovanja predstavljaju značajno opterećenje za većinu građana – u 43,5 odsto slučajeva oni su veliki teret, dok kod 50,8 odsto stanovništva predstavljaju umereno opterećenje. Samo 5,7 odsto ispitanika navodi da ih ovi troškovi ne opterećuju.
Pored toga, 36,3 odsto građana ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, dok sličan procenat nema mogućnost da pokrije neočekivani trošak iz kućnog budžeta. Više od 14 odsto stanovništva ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana, a 9,3 odsto nema uslove za adekvatno grejanje stambenog prostora.
Izvor: Beta
