Veliki petak u Srbiji donosi mir i pripremu za Vaskrs – dan kada porodice boje jaja i stvaraju male umetničke remek-dela. Farbanje jaja je više od običaja: to je tradicija koju svaka domaćica pažljivo neguje. Nakon što se jaja ofarbaju, dolazi i zabava – deca i odrasli se takmiče u „lomljenju“ jaja, pokušavajući da njihovo jaje ostane celo. Pobednik je uvek radostan, ali ni oni kojima se jaje slomi ne ljute – jer Vaskrs je praznik vaskrsenja i novog života.
Jaje kao simbol života i vaskrsenja
Jaje je vekovima smatrano simbolom života, plodnosti i pobede nad smrću. Kada se ljuska razbije, iz nje izlazi novi život – baš kao što Vaskrs slavi vaskrsenje Hrista.
Običaj farbanja jaja prvi put se beleži u 12. veku u Evropi, dok u Srbiji postoje zapisi iz 16. veka. Postoje brojne priče koje objašnjavaju zašto se jaja farbaju:
Stražari Hristovog groba: Legenda kaže da su stražari jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se plašio da Hrist može da vaskrsne, a drugi su ga zadirkivali rekavši da će vaskrsenje biti vidljivo kada pečena kokoška snese crveno jaje – što se, prema priči, i dogodilo.
Marija Magdalena u Rimu: Ona je caru Tiberiju donela korpu jaja kako bi potvrdila Hristovo vaskrsenje. Car je rekao da bi to bilo kao da bela jaja promene boju – i tada su sva jaja u korpi postala crvena.
Krst i gnezdo grlice: Navodno je ispod krsta na Golgoti nalazilo se gnezdo grlice, a Hristova krv obojila je jaja u crveno. Od tada crvena jaja simbolizuju Hristovu žrtvu i vaskrsenje.
Šumadijska priča: U nekim krajevima se priča da su žene farbanjem jaja ometale vojnike koji su jurili Hrista, a vojnici su bili toliko zatečeni bojama i šarama da ga nisu stigli.
Vaskrsni zec – simbol plodnosti i novog početka
Iako bi logičnije bilo da jaja „nosi“ kokoška, danas je simbol Vaskrsa zec. Njegova uloga nema veze sa Biblijom, već potiče iz paganskih običaja i predstavlja plodnost i obnavljanje života.
Prvi zapisi o „Vaskrsnjem zecu“ dolaze iz 16. veka iz Nemačke, gde su deca nestrpljivo čekala dolazak Oschter Haws-a, zeca koji im je donosio obojena jaja u gnezda. Nemački doseljenici preneli su običaj u Ameriku u 19. veku, a danas je zec postao univerzalni simbol praznika zahvaljujući globalizaciji i industriji zabave.
Moderni običaji u Srbiji
U Srbiji se i danas jaja boje crvenom, žutom, plavom i zelenom bojom. Tradicionalno se koriste i prirodni materijali: ljuske od luka, spanać, kurkuma, cveće. Pored bojenja, jaja se često ukrašavaju ornamentima ili voskom.
Farbanje jaja na Veliki petak podseća nas na Hristovo stradanje i vaskrsenje, ali i pruža priliku za kreativnost, igru i zajedništvo. Svako jaje, bilo crveno, šareno ili prirodno obojeno, nosi poruku života, nade i novog početka – suštinu Vaskrsa.
