Danas pravoslavni vernici širom Srbije proslavljaju Vaskrs, najvažniji hrišćanski hrišćanski praznik, dan kada je Isus Hristos pobedio smrt i vaskrsao. Od ranog jutra ljudi se pozdravljaju rečima “Hristos vaskrse”, na šta odgovaraju “Vaistinu vaskrse”, uz veselje, graju i nezaobilazno tucanje uskršnjim jajima.
Vaskrs je pokretni praznik, što znači da datum nije uvek isti, ali se slavi uvek nedeljom. Proslava traje i naredna dva dana – Pashalni ponedeljak i Pashalni utorak, kada vernici nastavljaju sa običajima i druženjem.
Centralni običaj Vaskrsa je farbanje jaja. Prvo ofarbano jaje, obično crveno, naziva se čuvar kuće – ono se ne razbija i čuva se tokom godine, jer se veruje da donosi sreću, zdravlje i štiti dom.
U nekim krajevima Srbije i danas se praktikuje stari običaj: deci se trljaju obrazi jajima, a ukućani se umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila zajedno sa drenom i bosiljkom. Veruje se da ova praksa donosi dobro zdravlje i snagu tokom cele godine.
Na Vaskrs se spavalice treba rano probuditi – postoji verovanje da dugo spavanje na ovaj praznik donosi “zastoj u napretku”. Ceo dan treba provesti aktivno i veselo, u skladu sa simbolikom života i svetla.
Vaskrs je i prilika da se prekine sedmonedeljni post. Porodični ručak počinje tucanjem jaja, a na trpezi se očekuju pečenje, mladi luk, zelena salata i razne đakonije. Ovo je trenutak zajedništva, veselja i slavljenja života.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću i svetla nad tamom, zbog čega je jedan od najradosnijih i najveselijih praznika u godini. Uz običaje, boje, jaja i svečane trpeze, Vaskrs ostaje dan koji okuplja porodicu i podseća na nadu, veru i obnovu života.
