Dok se očekuju globalne procene o tome kada će čitava planeta ove godine potrošiti svoje prirodne resurse, već je poznato da je za Srbiju taj datum 16. maj. Od tog dana, kako se navodi, korišćenje prirodnih resursa može se posmatrati kao ulazak u „ekološki dug“, odnosno kao svojevrsna zatezna kamata koju plaćamo prema prirodi.
U tekstu se upozorava da je ovaj datum pomeren osam dana ranije u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja negativan trend i ukazuje na sve brže trošenje prirodnih bogatstava. Kao posledica narušene ravnoteže u ekosistemu navode se sve učestalije klimatske promene, poput naglih temperaturnih oscilacija, suša, poplava i oluja.
Pozivajući se na novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution, ukazuje se da se uticaj klimatskih promena na biodiverzitet često potcenjuje, naročito kada se posmatraju ekstremni vremenski događaji koji se u praksi javljaju istovremeno i međusobno pojačavaju. Projekcije upozoravaju da bi do 2050. godine veliki deo staništa mogao biti izložen ekstremnim temperaturama, dok bi do 2085. značajan procenat kopnenih staništa bio pogođen više vrsta klimatskih ekstrema.
Iz WWF Adrije poručuju da je cena koju plaćamo za ovakve promene visoka, te da je neophodno klimatske rizike posmatrati sistemski, a ne pojedinačno. Naglašava se da je priroda složen i uravnotežen sistem koji je narušen ljudskim delovanjem, zbog čega je sada potrebno usmeriti napore ka njegovom oporavku.
Ipak, istraživanje pokazuje da postoji prostor za poboljšanje. Brzim smanjenjem emisija ugljen-dioksida i prelaskom ka nultim emisijama moguće je značajno smanjiti rizike po biodiverzitet. Organizacija WWF godinama upozorava na ove probleme i poziva na hitno delovanje kroz promenu politika, poslovnih praksi i podizanje svesti javnosti.
Zaključuje se da još uvek postoji šansa za pozitivne promene, ali da će brzina i odlučnost u njihovom sprovođenju biti presudne.
