Istorijski nizak vodostaj Dunava i dalje predstavlja izazov za hidrološki i energetski sistem Srbije. Ipak, situacija nije podjednako teška na svim velikim rekama. Prema procenama hidrologa, trenutno je najpovoljnija situacija na Drini.
Za razliku od Dunava, koji je pod velikim uticajem nedostatka padavina i snežnih rezervi u Alpima, Drina se napaja vodama sa Dinarskih planina, gde su padavine znatno obilnije. Niži vodostaji beleže se i na Savi, Velikoj Moravi i Tisi.
Drina ima poseban značaj jer se uliva u Savu i tako doprinosi vodama Savskog, a posredno i Dunavskog sliva. Hidrolozi, međutim, upozoravaju da se podzemne vode, koje takođe imaju važnu ulogu u održavanju vodostaja, sporo obnavljaju i da ih je neophodno dodatno zaštititi od zagađenja i prekomernog korišćenja.
Nizak vodostaj Dunava utiče i na proizvodnju električne energije. Hidroelektrane na Djerdapu trenutno rade sa smanjenim kapacitetom, ali u EPS-u navode da je elektroenergetski sistem Srbije za sada stabilan i da se situacija pažljivo prati.
Dobra situacija je, kako se navodi, u sistemu Drinsko-limskih hidroelektrana. Proizvodnja u RHE “Bajina Bašta“ tokom jula bila je iznad plana, dok rezerve u akumulacijama omogućavaju dodatnu fleksibilnost u slučaju potrebe.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi uslovi zahtevaju dugoročna rešenja i prilagođavanje klimatskim promenama. Među prioritetima su obnova vodovodne infrastrukture, smanjenje gubitaka vode, racionalnija potrošnja, izgradnja akumulacija i efikasnije korišćenje vode za navodnjavanje.
Budući da je Dunav međunarodna reka od velikog značaja za transport, energetiku i poljoprivredu, niski vodostaji zahtevaju i koordinisan pristup svih zemalja kroz koje protiče.
Hidrolozi upozoravaju da klimatske promene donose sve izraženije periode suše i visoke temperature, zbog čega je neophodno na vreme ulagati u vodne resurse i infrastrukturu. Odlaganje takvih mera moglo bi u budućnosti dodatno ugroziti stabilnost vodosnabdevanja i proizvodnje energije.
