Kada se govori o inteligenciji, najčešće se misli na IQ i sposobnost brzog rešavanja problema. Međutim, istraživanja ukazuju na još jednu, ređu vrstu sposobnosti – integrativnu inteligenciju, odnosno umeće povezivanja znanja i ideja iz različitih oblasti kako bi se došlo do novih i originalnih rešenja.
Ova sposobnost ne podrazumeva samo široko znanje. Ključ je u tome da čovek prepozna da se princip iz jedne oblasti može primeniti na problem iz potpuno druge. Kao primer se navodi Čarls Darvin, koji je ideju Tomasa Maltusa o ograničenim resursima i borbi za opstanak povezao sa razvojem vrsta i tako doprineo teoriji prirodne selekcije.
Jedna od najvažnijih sposobnosti koja stoji iza ovakvog razmišljanja jeste analogijsko zaključivanje – prepoznavanje sličnosti između problema koji na prvi pogled nemaju nikakve veze. Upravo takvo povezivanje može biti osnova kreativnih otkrića u nauci, umetnosti, tehnologiji i drugim oblastima.
Istraživanja pokazuju da je sa kreativnim dostignućima posebno povezana otvorenost prema iskustvu. Ljudi sa ovom osobinom češće istražuju nove ideje, uživaju u složenim problemima i lakše podnose neizvesnost. Međutim, sama radoznalost nije dovoljna. Širina interesovanja mora biti praćena dubokim znanjem, disciplinom i dugotrajnim radom.
Problem je što savremeno obrazovanje i tržište rada često favorizuju usku specijalizaciju. Ljudi koji se interesuju za više različitih oblasti mogu zbog toga delovati kao da su nedovoljno fokusirani, iako upravo povezivanje tih oblasti može dovesti do najinovativnijih ideja.
Kao primer se navodi Stiv Džobs, koji je znanje stečeno na kursu kaligrafije kasnije povezao sa dizajnom i razvojem proizvoda kompanije Epl. Istraživanja su takođe pokazala da su široka interesovanja česta među dobitnicima Nobelove nagrade.
Integrativna inteligencija zato nije samo pitanje visokog IQ-a. Ona podrazumeva radoznalost, sposobnost povezivanja obrazaca, spremnost da se uči iz različitih oblasti i dovoljno strpljenja da se ta znanja vremenom spoje.
