Beloglavi supovi sa Uvca prelaze hiljade kilometara
A shallow focus of a Griffon vulture (Gyps fulvus) flying with wide-opened wings
Praćenje ptica pokazalo je koliko daleko mogu da odu jedinke iz kolonije na Uvcu. Njihova kretanja zabeležena su u više od 20 zemalja, a podaci sa terena koriste se u programu zaštite vrste.
Kolonija beloglavih supova na Uvcu nije ograničena samo na prostor na kojem se ove ptice gnezde. Nakon odrastanja, mladi supovi kreću na duga putovanja, a jedinke poreklom iz ove kolonije do sada su registrovane širom Evrope i na Bliskom istoku.
Zaštita vrste zato ne podrazumeva samo brigu o gnezdima. Važan deo posla je i praćenje ptica kada napuste koloniju, jer njihova kretanja mogu biti udaljena stotinama, ali i hiljadama kilometara od mesta na kojem su se izlegle.
Tim aktivnostima bavi se Fondacija za zaštitu ptica grabljivica, koja kroz program kumovanja obezbeđuje podršku za dugoročno praćenje i zaštitu beloglavih supova. U ovaj program uključen je i „Imlek“. Nakon što je prošle godine kumovao mužjaku Perunu, kompanija je ove godine podršku usmerila na ženku Neri.
Podaci o kretanju samo su jedan deo praćenja populacije. Na području zapadne Srbije trenutno postoji osam kolonija sa oko 160 gnezdećih parova, navodi Fondacija za zaštitu ptica grabljivica. Na terenu se, između ostalog, evidentiraju gnezda i obeležavaju mladunci, dok se ptice prate i nakon što napuste koloniju.
Beloglavi sup ima specifičan životni ciklus. Ženka donosi na svet samo jedno mladunče godišnje, a ono u gnezdu ostaje između 110 i 130 dana pre nego što poleti. Nakon toga mlade ptice provode duži period u lutanju, dok se kasnije uglavnom vraćaju u koloniju iz koje potiču.
Ova vrsta je u Srbiji posebno značajna i zbog toga što je jedina preostala od četiri vrste lešinara koje su nekada naseljavale našu zemlju. Danas je beloglavi sup strogo zaštićen.
Reč je i o najvećoj ptici grabljivici u Srbiji. Raspon njegovih krila iznosi oko 2,8 metara, a može težiti i do 11 kilograma. Živi u kolonijama na nepristupačnim liticama i hrani se gotovo isključivo uginulim životinjama, čime uklanja ostatke uginule stoke i učestvuje u prirodnom kruženju materije.
Nastavkom podrške programu kumovanja, „Imlek“ učestvuje u finansiranju aktivnosti koje omogućavaju dalji nadzor nad pticama i prikupljanje podataka o njihovom ponašanju i kretanju. Saradnja sa Fondacijom započeta je prošle godine.
Izvor:Varoške novine
Foto: Magnific/Imlek
