WWF: Brojnost divljih vrsta smanjena 73 odsto
Brojnost praćenih populacija divljih kičmenjaka širom sveta smanjena je u proseku za 73 odsto od 1970. do 2022. godine, pokazuje novi Izveštaj o stanju planete 2026, koji je objavio WWF. Najizraženiji pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima, gde je brojnost populacija smanjena za 85 odsto.
Podaci su deo Indeksa života na planeti (LPI), pokazatelja koji prati promene u populacijama sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca. Najnovija analiza obuhvata 35.803 populacije 5.790 vrsta i zasnovana je na podacima prikupljenim na lokacijama za monitoring širom sveta.
Prema izveštaju, nakon slatkovodnih ekosistema, najveći pad zabeležen je na kopnu, od 69 odsto, dok je u morskim ekosistemima iznosio 59 odsto. Kao najvažniji uzrok smanjenja populacija navode se gubitak i narušavanje staništa. Među ostalim faktorima su prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.
WWF naglašava da podatak od 73 odsto ne znači da je nestalo toliko životinja. LPI predstavlja prosečnu proporcionalnu promenu brojnosti praćenih populacija i ne pokazuje ukupan broj izgubljenih jedinki ili populacija.
Istovremeno, analiza ukazuje da trend nije svuda isti. Oko 43 odsto praćenih populacija beleži rast, dok je sedam odsto stabilno. Ipak, padovi su izraženiji od porasta, zbog čega je ukupan rezultat negativan.
U izveštaju se navode i primeri uspešnog oporavka, među kojima su zelena morska kornjača, plavorepa tuna, tigar i afrički slon. WWF ocenjuje da oni pokazuju kako dugoročne mere zaštite mogu dati rezultate.
Organizacija upozorava da su promene u proizvodnji i potrošnji hrane, energije i finansija neophodne za zaustavljanje gubitka prirode. Kao pozitivni primeri izdvajaju se širenje obnovljivih izvora energije, održivije prakse u poljoprivredi i veća pažnja finansijskog sektora prema rizicima povezanim sa gubitkom prirode.
Novi izveštaj objavljen je uoči COP17 Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti u Jermeniji, a WWF poziva vlade, privredu i građane da ubrzaju sprovođenje međunarodno dogovorenih ciljeva zaštite prirode i klime do 2030. godine.
Izveštaj o stanju planete objavljuje se svake dve godine.
