Definisani ekološki uslovi za povezivanje RHE Bistrica sa prenosnom mrežom

Ministarstvo zaštite životne sredine odredilo je obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat elektroenergetske infrastrukture povezane sa budućom reverzibilnom hidroelektranom (RHE) Bistrica. Dokumentaciju je dužna da izradi Elektroprivreda Srbije (EPS), a projekat obuhvata izgradnju novog postrojenja od 400 kilovolti i dalekovoda prema granici sa Crnom Gorom, kao i izmeštanje dela postojeće trase od 220 kilovolti.

Rešenje Ministarstva odnosi se na faznu izgradnju priključno-razvodnog postrojenja „Bistrica 2“, novog dvostrukog dalekovoda naponskog nivoa 400 kV na pravcu od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i izmeštanje dela postojećeg dalekovoda od 220 kV na istoj relaciji.

Planirana infrastruktura deo je Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, a njenom izgradnjom trebalo bi da se omogući priključenje buduće RHE Bistrica na prenosnu mrežu.

RHE Bistrica planirana snage 660 megavata

Procenjena vrednost izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica iznosi oko 1,2 milijarde evra. Planirana snaga postrojenja je 660 megavata, uz godišnju proizvodnju od 1.600 gigavat-časova električne energije.

Hidroelektrana bi koristila vodu iz akumulacija na različitim nadmorskim visinama. Gornju akumulaciju činila bi brana Klak na Uvcu, dok bi donju predstavljala postojeća akumulacija Potpeć na Limu.

U periodima kada postoji višak električne energije, postrojenje bi radilo u pumpnom režimu, prebacujući vodu u gornju akumulaciju. Kada potrošnja poraste, voda bi se usmeravala ka nižoj akumulaciji kroz turbine, čime bi se proizvodila električna energija.

Za povezivanje hidroelektrane sa prenosnom mrežom predviđeno je postrojenje „Bistrica 2“, preko kojeg bi se energija uključivala u dalekovodni sistem naponskog nivoa 400 kV.

Četvrta deonica Transbalkanskog koridora

Novi dalekovod prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini predstavlja četvrtu deonicu Transbalkanskog koridora kroz Srbiju. Ovaj projekat usmeren je na povezivanje elektroenergetskih sistema Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, uz vezu sa Italijom preko podmorskog kabla u Jadranskom moru.

Prema dostavljenim podacima, prve dve deonice koridora, od Pančeva do rumunske granice i od Kragujevca do Kraljeva, završene su i puštene u rad.

Treća deonica obuhvata podizanje naponskog nivoa trafostanice Bajina Bašta na 400 kV i izgradnju dalekovoda dužine 109 kilometara do Obrenovca. Vrednost ovog dela projekta procenjena je na 113,5 miliona evra, a završetak radova planiran je do 2028. godine.

Puštanje u rad četvrte deonice, koja će povezati područje Bajine Bašte sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, predviđeno je do 2029. godine.

Pripreme za izgradnju RHE Bistrica

U vezi sa projektom hidroelektrane, ministarka Dubravka Đedović Handanović navela je da su usvojeni ključni planski dokumenti i izdati lokacijski uslovi.

U toku su aktivnosti na eksproprijaciji zemljišta i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, dok su pokrenute i pripreme za infrastrukturne radove, među kojima je izmeštanje lokalnih puteva u području akumulacije.

Prema najavljenoj dinamici, glavni građevinski radovi na hidroelektrani trebalo bi da počnu krajem naredne godine, nakon pribavljanja građevinske dozvole i sprovođenja tendera za izgradnju. Potpisivanje ugovora o kreditu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) očekuje se tokom održavanja manifestacije Ekspo 2027.

EPS ima rok od godinu dana za izradu studije

Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine EPS-u je određen rok od godinu dana za izradu studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu.

Studija treba da obuhvati moguće promene i posledice koje bi izgradnja i rad planiranih objekata mogli da izazovu, uključujući i uticaje u slučaju akcidentnih situacija. Potrebno je predvideti mere za zaštitu vazduha, zemljišta i vodotokova, kao i program praćenja buke i elektromagnetnog zračenja.

Dokumentacija će sadržati i netehnički rezime, namenjen informisanju javnosti, uključujući stanovnike Nove Varoši, Priboja i Prijepolja.

Izvor: eKapija

Foto: Ilustracja