Pljevlja pred zimu: Zagađenje vazduha i dalje problem
Pljevlja i pred novu grejnu sezonu ostaju suočena sa ozbiljnim problemom zagađenja vazduha. Iako se godinama ulaže u zamenu individualnih ložišta i prelazak na manje štetne energente, koncentracije zagađujućih čestica tokom zimskih meseci i dalje dostižu zabrinjavajuće vrednosti. Visoke cene alternativnih goriva dodatno otežavaju napuštanje uglja, koji je i dalje znatno jeftiniji način grejanja.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je tokom januara 2026. godine u Pljevljima zabeleženo 26 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti PM10 čestica od 50 mikrograma po kubnom metru. Najviša dnevna koncentracija dostigla je 245 mikrograma, gotovo pet puta više od dozvoljene granice. Propisi dozvoljavaju najviše 35 dana sa takvim prekoračenjima tokom cele godine.
Na kvalitet vazduha utiču termoelektrana, industrijski objekti, kolektivne kotlarnice i individualna ložišta, dok temperaturne inverzije i nepovoljan geografski položaj grada doprinose zadržavanju zagađenja tokom zime. Sagorevanje uglja u domaćinstvima jedan je od izvora suspendovanih čestica PM10 i PM2,5, koje predstavljaju rizik za zdravlje. Ipak, bez dodatnih analiza nije moguće precizno odrediti koliki je udeo svakog pojedinačnog izvora u ukupnom zagađenju.
Opština Pljevlja od 2015. godine subvencioniše nabavku peleta kako bi podstakla građane da napuste ugalj. Prema ranije objavljenim podacima, krajem 2021. godine podršku je koristilo oko 1.000 domaćinstava, a procenjeno je da je godišnja potrošnja uglja smanjena za oko 4.000 tona. Za 2026. godinu predviđena je subvencija od 50 odsto cene peleta, do 160 evra po paleti, za najviše dve palete po domaćinstvu.
Međutim, tona uglja u komadu prema cenovniku Rudnika uglja Pljevlja košta 87,49 evra, dok su ograničene cene peleta 250 evra za klasu A2 i 270 evra za klasu A1. Ovakva razlika može otežati građanima da dugoročno ostanu pri skupljem energentu.
Za procenu uspešnosti dosadašnjih mera potrebni su noviji podaci o smanjenju potrošnje uglja, broju domaćinstava koja su trajno promenila način grejanja i uticaju tih promena na kvalitet vazduha. Uz subvencije, dugoročno rešenje podrazumeva energetsku efikasnost objekata i razvoj toplifikacije, kako bi se smanjilo zagađenje, a građanima obezbedilo pristupačno grejanje.
