Milovan Glišić bio je srpski pisac, pripovedač i stvaralac iz najbolje tradicije srpske realističke pripovetke 19. veka. Takozvani „seoski realizam“ u srpskoj pripovednoj prozi temeljio je i davao mu obrise zajedno sa Radojem Domanovićem rodonačelnikom srpske satire.
Milovan Glišić je ostavio vanserijski dobre pripovetke o životu običnih i malih ljudi, najčešće u srpskim selima i varošicama, pa su ga zbog toga često nazivali i „srpskim Gogoljem“. Glišić je rođen 19. januara 1847. godine u seoskoj porodici u selu Gradac nadomak Valjeva pa je u zavičaju ostao upamćen, poštovan i omiljen kod zemljaka potonjih generacija. Bolovao je od plućnih bolesti, uobičajenih za ono doba, pa je tokom lečenja u Dubrovniku i preminuo 1. februara 1908. godine gde je i sahranjen.
Njegov književni rad obuhvata pozorišne komade „Dva cvancika” i „Podvala” po kojoj je ispevana i narodna humoristična pesma „Valjevska podvala“. U zbirkama pripovedaka su, pored ostalih, objavljene i njegove popularne humoristične i satirične priče: „Glava šećera”, „Roga”, „Ni oko šta”, „Šilo za ognjilo”, „Šetnja posle smrti”, „Zloslutni broj”, „Redak zver”, „Prva brazda” i „Posle devedeset godina”. Ova poslednja je u književnu tradiciju, ali i mitologiju lansirala čuvenog prvog srpskog vampira – Savu Savanovića.
Pripovetku „Posle devedeset godina“ Glišić je smestio u zabito siromašno, ali duhom bogato, selo Zarožje na obroncima Povlena prema reci Drini, između Valjeva i Bajine Bašte. Glišić je kao mladi učitelj službovao u selu Zarožje i tu se napajo epskom tradicijom, predanjem i mitovima. Tu je i dobio inspiraciju da, na osnovu onoga što su mu seljani pričali, napiše pripovetku o tome ko je bio, kako je živeo i skončao prvi srpski vampir Sava Savanović.
U priču o mladom seoskom paru Strahinji i Radojci Glišić je uveo lik davno preminulog seljanina Save Savanovića koji se posle devedeset godina kao vampir pojavljuje i uništava ljubavnu romansu Strahinje i Radojke. Vešto vođenim zapletom Glišić je ovde stvorio i začetke srpske književne fantastike i horora kao modernih žanrova, ali je u književnoj tradiciji i ozvaničio mitsko stvorenje kakav je vampir. Inače ova srpska reč je jedina srpska reč koja je preuzeta u engleski jezik (vampire).
Kao literarni predložak ova pripovetka je poslužila srspkom reditelju Đorđu Kadijeviću da 1973. godine snimi prvi srspki horor film „Leptirica“. Film je prvobitno zamišljen kao idilična ljubavna romansa, ali je sam reditelj Kadijević u toku snimanja rekao da je to ispao odličan horor film sa elementima fantastike.
Zahvaljujući Milovanu Glišiću, čija su skoro sva dela kasnije ekranizovana, u srpsku književnost, kulturu i mitologiju ušlo je mitološko biće u liku Save Savanovića. Pisac nije davao dublje opise ni više detalja o samom liku seljanina Savanovića, osim onoga što je tokom učiteljske službe u Zarožju čuo od tamošnjih seljana. Tako je nastala priča i legenda o Savi Savanoviću prvom srspkom a verovatno i balkanskom vampiru. Vodenica Save Savanovića i danas postoji, doduše rekonstruisana i obnovljena, na istom mestu u selu Zarožje kod Bajine Bašte.
